Ozon Medic

 

Loading page...

Diskus hernija

Diskus hernija se javlja kada dođe do povrede diskusa. Diskusi predstavljaju elastičnu vezu između pršljenova
i čuvaju ih da ne bi dolazilo do trenja. Da nema diskusa ne bismo mogli da pomeramo kičmu. Kada ti diskovi
počnu da "iskaču" tada dolazi do velikog problema odnosno stanja nazvanog Diskus hernija ili hernijacija diska.
Prvi simptomi koji se inače javljaju su jak i oštar bol koji može trajati dugo i koji dovodi do ograničenja pokreta,
a samim tim i do nemogućnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Diskus herniju lečimo kombinacijom
fizikalne terapije i dekompresionom terapijom kičme (trakcija). Operacija je uvek poslednja opcija.
Operacija se vrši jedino kada postoji suženje kičmenog kanala u toj meri da kičmena moždina trpi pritisak i
kada dođe do gubitka kontrole sfinktera (mokrenje i stolica). U tom slučaju je indikovana operacija.

Lumbalni sindrom

Ovaj sindrom nastaje kao posledica degenerativnog oboljenja elemanata kičmenog stuba. Praćen je bolovima i
poremećajem funkcije lumbosakralnog dela kičmenog stuba. U početku se javlja zaštitna reakcija na bol i simptome
lumbalne radikulopatije. U kasnijoj fazi se razvijaju simptomi lumbalne vertebralne insuficijencije.
Ovaj sindrom protiče u akutnim i subakuitnim epizodama. Razlikuju se tri klinička oblika:

1.akutna lumbalgija (lumbago)
2.kompresivna radikulopatija (išijas)
3.lumbalna vertebralna insuficijencija

Akutna lumbalgija (lumbago) najčešće nastaje usled prodiranja mase nukleusa kroz anulus, intervertebralnog
diskusa, do zadnjeg longitudinalnog ligamenta i predstavlja početnu fazu oboljenja. Početak je najčešće nagao
posle podizanja tereta, saginjanja okretanja i slično. Početak može biti i postepen bez nekih uočljivih razloga.

Kompresivna išijalgija (išijas) je kompresivni radikularni sindrom. Nastaje usled izmeštanja masa nukleusa. U
kliničkom nalazu imamo pozitivan Lazarevićev znak, izmenjene tetivne reflekse, izmenjen senzibillitet za dodir
smanjena mišićna snaga do paralize uz atrofiju mišića u odgovarajućem miotomu. Po smirivanju akutnih simptoma
lumbalgije i išijalgije nastaje subakutni stadijum. Ovaj stadijum karakteriše odsustvo bolova, osim pri većem i dužem
opterećenju kičmenog stuba u stojećem, sedećem položaju.

Lumbalna insuficijencija prestavlja stadijum gde pacijent stalno oseća bolove. U ovom stadijumu neurološki deficit
nije naznačen.